Černobilj danas – kako izgleda i kako posetiti?

Ukoliko vas je serija Černobilj oduševila, sigurno ste se zapitali – da li je moguće posetiti Černobilj danas? Moguće je, bezbedno je i preinteresantno! Mi smo ga posetili i donosimo vam priču iz prve ruke.

pripjat ukrajina

Obilazak više gradova u zoni isključenja, ručak u kantini nuklearne elektrane, penjanje na krovove zgrada u Pripjatu pa čak i ulazak u kontrolnu sobu eksplodiranog reaktora 4 u elektrani – sve to su opcije i očekuju vas ukoliko se odlučite da posetite ovaj deo Ukrajine.

Naše iskustvo je neverovatno – kao da je vreme stalo pre 3 decenije i kao da gotovo ništa nije promenjeno. Gradovi i sela urasli u šume i visoko drveće, elektrana koja je tek 15 godina nakon nesreće i zvanično prestala da radi i vodiči tura sa neverovatnom pričom o katastrofi koja je pogodila ceo svet čekaju vas u zoni isključenja, ipak, ne i životinje sa više glava.

Grad Černobilj, Pripjat, elektrana – gde se šta nalazi?

Za početak, da bi vam bilo jasnije o čemu govorimo: Ključne lokacije vezane za černobiljsku katastrofu su nuklearna elektrana “Vladimir Ilič Lenjin”, Pripjat (grad najbliži elektrani), grad Černobilj (udaljen 15 kilometara od elektrane), radar Duga i selo Kopači. Na mapi je naznačeno šta je gde kako biste imali orjentaciju gde smo bili i gde prolaze černobiljske ture.

Černobiljska katastrofa – šta se desilo?

Za one koji već nisu čitali ili gledali dokumentarce na ovu temu, hajde za početak da se podsetimo šta se dogodilo u Černobilju te 1986. godine.

26. aprila 1986. godine u tačno 1:23:40 eksplodirao je reaktor broj 4 nuklearne elektrane u Černobilju u Ukrajini, tadašnjem Sovjetskom savezu, prilikom testa koji je trebalo da unapredi stabilnost rada reaktora pri nestanku spoljnog napajanja strujom.

cernobilj

Ukratko, glavni uzrok nesreće su loša tehnologija korišćena za nuklearne elektrane u SSSR i nedovoljno iskustvo zaposlenih koji su te večeri vodili test. Posledica tog testa, pokušaja da se umanji snaga reaktora i na kraju potpunog zaustavljanja reaktora bila je snažna eksplozija koja je radioaktivno grafitno jezgro u sitnim delovima izbacila na tlo oko elektrane, dok je ogromna količina radijacije direktno dospela u atmosferu i proširila se čitavom Evropom i delom sveta.

Radnici elektrane i vatrogasci pozvani iste noći u Černobilj misleći da gase običan požar prve su žrtve katastrofe i deo njih je umro već 2 nedelje nakon nesreće od posledica radijacije.

pripjat
Pripjat

Iako je stanovništvu gradova i sela u blizini elektrane prvobitno rečeno da je sve u redu i da nema razloga za brigu, 36 sati nakon eksplozije 50 hiljada građana Pripjata i mesta u radijusu od 10 kilometara od elektrane je hitno evakuisano. Ubrzo, i sva mesta udaljenosti od 30 kilometara od elektrane su iseljena.

36 sati je od građana skrivano da je nivo radijacije izuzetno opasan, informacije o nesreći su skrivane u medijima, a prve podatke o Černobiljskoj katastrofi objavili su zapadni mediji, pa tek onda oni u Sovjetskom savezu i Ukrajini. Dokaz da su vlasti znale da nije sve kako treba je to što su iste noći kada se eksplozija desila zvaničnici komunističke partije svoje porodice iselile iz okoline Černobilja.

Grad Černobilj

Posledice Černobilja

Jedini zvanični podatak sa kojim je SSSR izašao u javnost je 85 smrti – uglavnom vatrogasaca, radnika i drugih ljudi umrlih ubrzo po eksploziji.

Ipak, procene su da je od posledica nesreće život izgubilo ili ranije umrlo između 4.000 do 200.000 ljudi. Godine će proći dok se preciznije ne utvrdi tačan bilans posledica radijacije i kasne evakuacije.

Uz direktne ljudske gubitke, Černobilj je posledice ostavio i na novorođenu decu koja su u pojedinim slučajevima rađana sa deformitetima i mutacijama.

Osim ljudskih gubitaka, posledica Černobljske katastrofe je i zona isključenja – teritorija sa ograničenim pristupom pod vojnom kontrolom površine 2.600 kvadratnih kilometara.

Pripjat

Posledice radijacije osetio je i biljni i životinjski svet. U godinama nakon eksplozije vidljive su bile životinje sa mutacijama, ali i deformiteti biljnog sveta. Delovi zone isključenja, uglavnom šume, nakon eksplozije su potpuno uklanjani kao i površinski sloj zemlje zbog neverovatno visokog nivoa radijacije. Uprkos “čišćenju”, te lokacije su i dalje jako radioaktivne.

Mogu li turisti u Černobilj i Pripjat?

Apsolutno da. U posetu zoni isključenja ne mogu samo trudnice i deca.

pripjat

Procedura za putovanje u Černobilj

Odlazak u Černobilj nije neka nauka. Sve što je potrebno za početak je otputovati u Kijev.

Sve što je potrebno da uradite da biste posetili Černobilj je da se unapred prijavite na neku od organizovanih tura koje možete pronaći na internetu. Idealno je da putovanje zakažete bar desetak dana ranije, ali nije problem ni koji dan pre. Prilikom onlajn prijave tražiće vam podatke iz pasoša i to je maltene sve. Platite preko interneta i dobijate potvrdu odmah.

Iako je moguće putovati i u dvodnevnu posetu zoni isključenja, fokusiraćemo se na jednodnevni izlet.

Pripjat

Polazak je rano ujutru iz Kijeva, uglavnom kombijem za 10 do 20 ljudi. Putovanje od Kijeva do prvog kontrolnog punkta i ulaska u zonu isključenja traje oko 2 sata i za to vreme u kombiju ćete imati priliku da pogledate dokumentarni film o Černobilju, kao uvod u ono što vas očekuje.

Ulazak u zonu isključenja (Černobilj)

Za ulazak u zonu isključenja, osim najave dolaska koju vrši agencija na osnovu vaših podataka iz prijave, potrebno je da na prvom kontrolnom punktu popunite kratak formular koji predajete vojnim licima. Nakon toga dobijate dozimetar, mali uređaj koji sve vreme tokom boravka morate nositi oko vrata i koji meri nivo radijacije tokom vaše posete.

Oko dozimetra je važno da znate da vi od njegovih očitavanja nećete saznati ništa. Podaci sa dozimetra služe isključivo ukrajinskim vlastima da statistički prate nivo radijacije i koliko se ona smanjuje iz godine u godinu.

cernobilj
Gajgerov brojač

Ukoliko želite da vidite kolika je doza radijacije u trenutku, u realnom vremenu, možete iznajmiti Gajgerov brojač, mali uređaj koji nosite sa sobom i koji vam stalno prikazuje koliki je nivo radijacije. E to je onaj uređaj koji pišti.

Nakon prolaska prvog kontrolnog punkta, sledi vožnja dalje ka Černobilju, Pripjatu, selu Kopači i elektrani. Već pri prolasku prvog punkta vidljive su srušene kuće zakopane peskom i zemljom sa oznakama da su to visokoradioaktivne lokacije.

cernobilj

Na drugom kontrolnom punktu sledi pokazivanje dokumenata od strane vođe puta i brzi nastavak dalje.

Černobilj danas

Černobilj je malo mesto na 15 kilometara od elektrane do kojeg se prvo dolazi pri poseti zoni isključenja.

cernobilj
Put kojim se ulazi u Černobilj

Zapravo, Černobilj danas izgleda kao jedno malo vojvođansko selo. Ko bi rekao?

Da, u gradu Černobilju danas postoji prodavnica, par industrijskih postrojenja, kancelarije ukrajinskih institucija zaduženih za zonu isključenja, pa čak i hotel! Ulice, trotoari, drvoredi su prilično uređeni i mesto ni najmanje ne izgleda kao da u njemu živi jedva malo životinja i ljudi koji su nakon nesreće ovde ostali da žive na svoju odgovornost.

U samom Černobilju je interesantno videti ulaz u grad, spomenike, posebno onaj posvećen gradovima koji su iseljeni zbog nesreće. Deo grada Černobilja zapravo podseća na neko industrijsko postrojenje. Primera radi, toplovodne i druge cevi su uvek iznad zemlje u ovom području jer je zemlja i dalje radioaktivnija nego vazduh, uprkos kišama i čišćenju terena.

duga rada cernobilj
Duga radar

Sledeća lokacija: Duga radar

Nakon posete Černobilju dolazimo do radara Duga koji nam je usput ka nuklearnoj elektrani. Duga je ona ogromna skalamerija koju ste sigurno videli na slikama, a zapravo je u pitanju radar koji je u SSSR služio za vojnu komunikaciju i rano upozoravanje na potencijalne opasnosti.

Radar danas nije u funkciji, a visok je čak 150 metara i dugačak 700. Od posledica černobiljske katastrofe, radar je i dan danas vrlo radioaktivan pa ga nemojte dodirivati.

cernobilj duga radar

Inače, ovaj radar je u vreme Sovjetskog saveza na mapama bio obeležavan kao kamp za decu kako bi zavarao protivnike, a čak je i jedno autobusko stajalište u blizini oslikano dečijim motivima kako bi utisak bio potpun jer je sve do 2013. prilaz radaru bio strogo zabranjen.

Danas je pristup radaru potpuno slobodan, čak se na njega možete i popeti, ali je u situaciji kada je radar već prilično oštećen, to igranje životom.

cernobilj selo kopachi
Zatrpane kuće u selu Kopači

Selo Kopači

Selo Kopači zanimljivo je jer u njemu već možete videti deo onoga što vas očekuje u Pripjatu – napuštene kuće, objekte, škole, zarasle ulice.

U ovom selu svuda oko puta možete primetiti brdašca, što su zapravo kuće – srušene, zakopane peskom i zemljom i označene kao visokoradioativne lokacije.

cernobilj
Pogled na elektranu iz Pripjata

Poseta elektrani

Sledeća destinacija je – nuklearna elektrana. Iako danas postoji mogućnost posete kontrolnoj sobi reaktora 4 koji je 1986. godine eksplodirao, preskočili smo to, i elektranu obišli samo spolja. Ovde boravimo bez dužeg zadržavanja, ne toliko zbog radijacije, već zbog toga što se ova lokacija zbog ogromne količine nuklearnog otpada izuzetno dobro čuva i pristup turistima je kontrolisan.

Iako se očekuje da ovde nema nikoga, zapravo u elektrani danas radi više hiljada ljudi. Oni se periodično smenjuju i odlaze na duže odmore zbog radijacije kojoj su izloženi. Radnici ne nose specijalna odela, već najobičniju radničku uniformu.

Cernobilj
Autobus ispred elektrane

Radnici koji su svuda u krugu elektrane, vidljivi i oko nje kada dolaze na posao, rade na uklanjanju i umanjenju štetnih posledica katastrofe od još pre 30 godina. Danas, do detalja je isplanirano šta se radi narednih par decenija kada je u pitanju zaštita od izuzetno opasnog nuklearnog otpada koji se nalazi ovde.

Sarkofag, odnosno ogromna konstrukcija kojom je prekriven reaktor 4 pre nekoliko godina je izgrađen i sigurna je zaštita od radijacije koja dolazi iz eksplodiranog reaktora narednih 100 godina. 2 i po milijarde evra koštala je njegova izgradnja.

cernobilj
Postrojenje čija izgradnja nikada nije završena

Trenutno se najviše radi na izgradnji lokacije za odlaganje nuklearnog otpada jer je aktuelno mesto odlaganja nedovoljno bezbedno.

Gajgerov brojač u blizini elektrane prikazuje blago višu radijaciju, ipak – ništa strašno.

cernobilj
Kantina u černobiljskoj elektrani

Ručak u nuklearnoj elektrani

Doživljaj za nas je još veći jer ručak imamo zajedno sa radnicima elektrane – u kantini nuklearne elektrane u blizini samih reaktora. Ovo zvuči kao jedno od najčudnijih mesta za ručak.

Pri dolasku u kantinu prvo se prolazi kroz uređaj koji meri dozu radijacije svakog od nas. Ko je u granicama normale, može na obrok, ko ne, ide na dalja ispitivanja. Srećom, visoku dozu radijacije možete pokupiti jedino ako se valjate po zemlji ili dugo boravite na nekom visokoradioaktivnom mestu, tako da bez brige – svi prolaze test.

Kontrola na ulazu u kantinu

Ova kantina inače je izgrađena za radnike koji su neposredno nakon eksplozije sanirali štetu, ali je do danas ostala mesto u kome sadašnji radnici elektrane imaju obroke.

Obrok u elektrani – kao i u svim radničkim kantinama. Radnice ljubazne, prepoznaju turiste i progovore poneku reč sa nama. Zapravo je hrana bila top, posebno nakon pola dana šetnje.

pripjat chernobyl
Centar Pripjata

Kako izgleda Pripjat danas?

Nakon ručka u elektrani krećemo do famoznog “grada duhova” – Pripjata.

Pripjat, grad najbliži nuklearnoj elektrani, danas je grad u kome niko ne živi, gotovo ceo zarastao u šumu i šiblje, grad koji sa razlogom nazivaju “grad duhova”. Pri ulasku u Pripjat čeka vas vojni kontrolni punkt, jedan jedini način za ulaz u grad.

Odmah po ulasku u grad vidljive su trase nekadašnjih ulica i bulevara, najvećim delom zaraslih, i napuštene zgrade sa propalim fasadama i razbijenim prozorima. Jedna od prvih zgrada do koje se dolazi, u centru Pripjata bila je moderna stambena jedinica u kojoj su živeli rukovodioci elektrane.

Nekadašnji Dom kulture

U samom centru je i veliki trg, delimično urastao u šiblje, a tu su i Dom kulture i poznati hotel koji se često nalaze na slikama na internetu.

Ceo grad je u trenutku nesreće bio nov, gradile su se škole, vrtići, kulturne institucije, prodavnice, a u planu je bila izgradnja stanova za još par desetina hiljada građana koji bi u Pripjat došli kako bi radili u elektrani.

Pozorište

Danas u većini tih objekata postoje ostaci tog vremena – slike, pozornice, dečije igračke, oprema iz bolnice. U okviru tura imaćete priliku da posetite gradsko pozorište, prodavnice muzičke opreme, televizora, bazen, ali i stambene zgrade.

Bolnica u Pripjatu – opasna radijacija u podrumu

Bolnicu u Pripjatu u kojoj su hospitalizovani svi koji su odmah nakon nesreće povređeni ili bili izloženi visokoj dozi radijacije takođe možete posetiti, ali je ona jedno od radioaktivnijih mesta u Pripjatu. Posebno je zanimljivo to da je podrum ove bolnice danas jedno od najopasnijih mesta na svetu jer se u njemu nalazi odeća vatrogasaca koji su u noći eksplozije bili na dužnosti.

Njihova garderoba je izuzetno radioaktivna i bez zaštitnih odela joj ne treba prilaziti.

cernobilj park

Zabavni park, jedna od najfotografisanijih lokacija u Pripjatu, zapravo nikada nije ni počeo da radi. Izgrađen je neposredno pre nesreće i trebalo je da počne da radi samo par dana nakon nje, tokom majskih svečanosti. Od parka je danas uglavnom ostao metal sa blago višom dozom radijacije.

Penjanje na zgrade u Pripjatu

Apsolutno najzanimljiviji deo posete Pripjatu je obilazak stambenih zgrada i odlazak na krovove sa kojih se pruža pogled na ceo Pripjat i okolinu.

U zgrade nikako ne ulazite sami jer se deo zgrada urušava, već odlazite samo u one koje vam preporuče vodiči. Preporuka je i da se bude tih tokom hodanja i da se ne skače – ipak su to zgrade koje već 3 decenije propadaju.

Svi se pitaju zbog čega su prozori zgrada porazbijani i stanovi prazni, kada su ljudi napustili domove u roku od samo par minuta misleći da se vraćaju. Prvi deo odgovora na to je da su građani koji su iseljeni iz Pripjata i drugih mesta uz pratnju vojske nekoliko nedelja nakon eksplozije mogli da posete svoje stanove i preuzmu stvari koje žele, ali uz proveru njihove doze radijacije od strane vojske.

Pošto je u stanovima i dalje ostalo mnogo vrednih stvari, lopovi su u Pripjat dolazili iz drugih delova Ukrajine i uzimali sve što su mogli, čime su štetili pre svega sebi zbog veoma visoke doze radijacije u tom trenutku u zoni isključenja. Vlasti su nakon otkrića krađa odlučile da vojska potpuno polupa ceo grad i izbaci sve stvari kroz prozore kako ne bi postojalo bilo šta što može da navede nekoga da dođe u Pripjat zarad krađe.

Ni to nije bilo dovoljno pa su u mesecima i godinama nakon nesreće beležene krađe oluka, metalnih delova sa zgrada i sličnog koje su lopovi topili i preprodavali, često i kao nakit. U prevodu – radioaktivni nakit.

Pogled sa zgrada je neverovatan – ceo grad pred vama napušten u jednom danu i zastao u vremenu. Pri obilasku krovova zgrada treba biti veoma oprezan i ne prilaziti ivici.

Sa krovova je vidljiva i elektrana udaljena samo par kilometara, što je još jedna potvrda kolikoj dozi radijacije su bili izloženi građani i građanke Pripjata skoro cela 2 dana nakon eksplozije.

Nekadašnja prodavnica muzičke opreme

Izlaz iz zone isključenja

Po obilasku Pripjata vreme je za povratak u Kijev. Prva pauza u povratku je i dalje u okviru zone isključenja – u gradu Černobilju gde se predaje dokumentacija od strane vodiča institucijama čija se sedišta tu nalaze, a koja se brinu o bezbednosti i kontroli ulaska u zonu isključenja. Zgrade u koje vodiči ulaze radi predaje dokumentacije je zabranjeno fotografisati jer su u pitanju bezbednosne službe.

Ipak, dok čekate vodiča možete se slikati pored jednog od poslednjih Staljinovih spomenika u Ukrajini.

Nakon formalnih procedura u Černobilju sledi još formalnih procedura na izlaznom kontrolnom punktu. Vojna lica prvo proveravaju dozu radijacije autobuskih guma, a zatim i svake osobe koja je posetila zonu isključenja.

Grad Černobilj

Ponovo se sa raširenim rukama prolazi kroz specijalne uređaje koji mere i najmanje povećanje dozvoljene doze radijacije za čoveka. Srećom, ponovo, sve je okej.

Nakon provere sledi vraćanje dozimetara na vojnom punktu. Ukoliko želite neke od černobiljskih suvenira, ali ne onih koje ste možda pomislili da ponesete iz samog grada (što je zabranjeno), možete ih kupiti na izlaznom punktu. Od razglednica, preko svetlećih kondoma do pravih gas maski.

Koliko košta putovanje u Černobilj?

Jednodnevne ture u trajanju od 12 sati najčešće koštaju između 80 i 120 evra. Cena varira i od toga koje se lokacije posećuju, ali ukoliko želite da posetite ovaj “osnovni” paket o kome smo pisali, oko 100 evra je sasvim dovoljno izdvojiti za turu.

Ako ste za nešto više, postoje ture koje obuhvataju noćenje u hotelu u Černobilju, ali i ture koje vas vode do ljudi koji su i nakon nesreće ostali da žive u zoni isključenja na svoju odgovornost.

Gotovo sve ture imaju u cenu uključeno i osiguranje.

Da li je bezbedno posetiti Černobilj?

Iako područje zone isključenja vekovima neće biti pogodno za stalan život, jednodnevna poseta je apsolutno bezbedna. Proverena računica je da tokom jednog dana proverenog u Černobilju čovek bude izložen radijaciji u dozi kao tokom jednog prekookeanskog leta. U suštini, ništa strašno.

Naravno, ovo sve podrazumeva da pratite savete i uputstva vodiča. Nema zadržavanja na lokacijama gde se nalaze oznake za visoku dozu radijacije, na metalnim predmetima, dodirivanja svega i svačega i sličnog. Idealno je da se patike ili cipele koje ste koristili tokom posete Černobilju bace nakon posete. Takođe, nema bermuda, kratkih trenerki, sandali – to je zabranjeno.

Autobusko stajalište kod radara Duga

Ukoliko nešto snimate sa stativa ili imate ranac sa sobom, nikako ga nemojte ostavljati na zemlji. Dakle, što manje kontakta sa tlom i objektima.

Radijacija danas

Zahvaljujući nizu mera preduzetih odmah nakon eksplozije ali i u godinama i decenijama nakon nje – rušenju kuća, zakopavanju radioaktivnih objekata, seči radioaktivnog drveća, uklanjanju slojeva zemlje i sličnom, najveći deo zone isključenja je danas bezbedan za posetu. Jednodnevna ili dvodnevna poseta su potpuno okej.

Mesta na kojima je radijacija izuzetno velika su jasno označena. Najradioaktivnije mesto koje smo posetili je deo šume preko koga je u noći eksplozije prešao oblak radijacije.

Pripjat

Inače, najveći deo te šume je posečen, uklonjen je površinski sloj zemlje i nasut nov, ali i dan danas, uprkos tim merama, ovaj deo zone isključenja je izuzetno opasan za duži boravak.

Zavisno od toga koliko se smucate po gradu i koliko uspete da zakačite “džepove radijacije”, doza radijacije koju ćete primiti je jednaka količini koju primite tokom jednog avionskog leta preko okeana.

Not great, not terrible. 

HBO Serija Černobilj

Ako se na kraju pitate da li je razlog naše posete Černobilju bila HBO serija Černobilj – nije jer smo Černobilj hteli da posetimo mnogo, mnogo ranije, pri prethodnoj poseti Kijevu, ali nas je svakako serija dodatno zainteresovala za put.

Televizori u nekadašnjoj prodavnici TV opreme

Naravno, logično pitanje za vodiče na turi je i koliko je stvari u seriji istinski prikazano, šta je umetnička sloboda, a šta netačno. Vodiči kažu da je serija veoma dobro prikazala ono što se zaista desilo i da je do sada HBO serija najvernije, a dovoljno zanimljivo prikazala černobiljsku katastrofu.

Ipak, u seriji je bilo određenih izmena poput uvođenja par karaktera koji zapravo nisu postojali, ali većina vodiča skreće pažnju na zabludu koja je prisutna već decenijama o “mostu smrti”.

cernobilj elektrana

“Most smrti” je most u blizini Pripjata i koji je u seriji, kao i u brojnim pričama na internetu, prikazan kao lokacija sa koje su građani te noći 1986. godine posmatrali ono što se dešavalo u elektrani, a za šta tada nisu znali da je velika nuklearna katastrofa. Prema prikazu iz serije, svi ljudi koji su te večeri bili na mostu su umrli od posledica radijacije. Vodiči kažu da je to neistina i zabluda.

Kažu da većina građana požar i eksploziju nije ni videla jer se desila u sred noći, a posebno da građani nisu izlazili sa bebama i decom u 2 ujutru kako bi gledali požar.

Osim “mosta smrti”, serija je, kažu, verno prikazala šta se u Černobilju desilo i ono što je najvažnije – ko je za to odgovoran, kako za nesreću, tako i za posledice od kojih su stradale hiljade ljudi.

Vredi li posetiti Černobilj?

Ako očekujete da je Černobilj zabavna lokacija za pravljenje super selfija, onda ćete se razočarati. Ovo nije Diznilend, već priča o katastrofi i njenim posledicama koje je imala na ceo svet.

Ukoliko želite da znate nešto više o černobiljskoj katastrofi i svojim očima vidite posledice koje je ostavila na ovaj deo Ukrajine i njene građane, iskustvo će sigurno biti značajno.

Organizovati posetu nije komplikovano, pa ukoliko vas Černobilj privlači i zanimljive su vam ovakve destinacije, posetite ga što pre.

One comment

  • Stojke Niš says:

    BRU TAL NO! Dosta stvari nisam imao predstavu, a gledao sam seriju i posle ovoga mi se baš ide. Nadamo se jednog dana…

Leave a Reply

Your email address will not be published.